
ГЎЗАЛЛАШДИ ҚИШ
Қори билан гўзаллашди қиш,
Бағри тўлди она заминнинг.
Аёз қисиб қайрар экан тиш,
Шашти анча пасайди куннинг.
Қир-адирлар пар кўрпа ёпиб,
Эртасини ўйлайди сокин.
Майсаларнинг илдизин қучиб,
Тупроқ қорнинг татийди тотин.
Кўчаларнинг юзи ялтираб,
Тарновларда осилади муз.
Кўкда булут ўйчан дилдираб,
Ер юзига сочар майин туз.
Ҳиссиётлар бағрига чорлаб,
Ром айлайди шоир қалбини.
Дилда илҳом ёғдуси порлаб,
Адо этар кўнгил амрини.
Боғлар зарли рўмол ўрайди,
Табиатнинг кўрки жилвакор.
Боқсанг шаксиз юрак яйрайди,
Ҳар фаслнинг мўъжизаси бор.
То февралнинг сўнгигача қиш,
Қанот ёзиб ёғавергин қор.
Бисотингни қилгин намойиш,
Забт этгунча оламни баҳор.
Müəllif: Зуҳра Бегим
Zuhra Begim <<<< >>>> Зуҳра Бегим
Mustafa Müseyiboğlu adına kitabxana
Oxuyun >> Gözündə tük var
Zaur Ustacın şeirləri haqqında
I>>>>>>BU HEKAYƏNİ MÜTLƏQ OXU<<<<<<I
I>>Mustafa Müseyiboğlu adına kitabxana<<I